Ovaj spisak sadrži upotrebljavano jestivo samoniklo (divlje) bilje i služi kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ushrani.





ŠPARGLA, šparoga (Asparagus officinalis) – kratka podzemna stabljika iz koje nad zemljom rastu mesnati izdanci sa spiralno poređanim listićima. Koriste se samo nadzemni izdanci koji se pre upotrebe oljušte. Oni se kasnije razvijaju u razgranatu stabljiku iz čijih lisnih pazuha rastu čuperci igličastih ili nitastih ogranaka. Divlja sadrži više vitamina nego kultivisana (vidi gajeno povrće, šparoga).






ŠTIR (Amarantus retroflexus) – izuzetno zdrava biljka visoka do 1m, od koje se za ishranu koristi lišće i seme. Seme štira se koristi sveže ili osušeno i samleveno u brašno. Veoma je sitno, sjajno crne boje i izuzetno otporno na vlagu. Plodnost biljke može biti i do 100000 semenki, pa i više). Semenke štira sadrže visoko vredne belančevine koje nadmašuju žitarice (sadrže lizin, aminu kiselinu i druge amino kiseline koje sadrže sumpor, ugljene hidrate, šećer, vitamine B kompleksa i E, i sluzaste materije. Kuva se sa vodom, u zapreminskom odnosu 1:2, sve dok sva voda ne upije i ispari. Pre kuvanja može se malo propržiti na suvom tiganju. Po ukusu podseća na proso. Dodaje se drugim žitaricama, jer poboljšava ukus.
Lišće štira se koristi sveže, kuvano 15-20 minuta (ili kuvano na pari) i dinstano. Listovi su bogati izvor vitamina C, beta karotina, niacina, riboflamina i minerala (posebno kalcijuma, kalijiuma i gvožda.




TIMIJAN (Thymus vulgaris) – ima lako slatkasti ukus. Upotrebljava se svež ili osušen list kao začin za poboljšavanje ukusa raznih jela. Idealan je za pripremu marinada za roštilj, uz povrće i kuvana jela. Mladi izdanci se koriste celi, a sa drvenaste stabljike se otkidaju listići.

Lekovita svojstva: veoma je lekovit, pomaže kod varenja, ublažava kašalj i nalazi se u redovnoj farmakopeji.




TUŠT, portulak (Portulaca oleracea L.) – pripada grupi lisnatih hranljivih i lekovitih biljaka. Ima sve kvalitete prave letnje hrane. Za jelo može služiti čitava mlada nadzemna biljka. Listovi su sočni, prijatno slankasto-nakiselog ukusa. Ledena je, jer deluje rashlađujuće, spolja i iznutra. Sadrži najviše vode (92-95%). U 100 g ima: 1-2,2% bjelančevina, 0,3-0,4% masti, 1,3-2,2% probavljivih ugljenih hidrata, 5% mineralnih materija (gvožđe, kalcijum, fosfor), vitamine (beta karotin (1,5-2 mg%, C i E) i omega 3-masne kiseline (alfalinolenska), askorbinsku kiselinu (20-50 mg). Otporan je na visoke i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu. U ishrani se koristi za pripremu salata, čorbi, variva, đuveče, u testu za palačinke ili kao rskav začin u salatama. Kuva se najviše do 15 minuta, kuvanjem oslobađa sluz koja blago zgušnjava čorbe i daje im kremast izgled. Pogodan je i za kiseljenje, ali ne i za sušenje. U svežim salatama lepo se slaže sa krastavcem i paradajzom, krompirom, graškom i belim lukom dinjama i breskvama. Služi se i kao prilog za začinjena jela od mesa ili ribe. Bere se pre cvetanja, čim se odseče ponovo brzo raste.

Lekovita svojstva: omega­-3 masna kiselina je značajna za rast i razvoj organizma, štiti ćelijske zidove, reguliše nivo holesterina i sprečava bolesti srca i krvotoka.




VRANILOVKA, vranilova trava, origano (Origanum vulgare) – zeljasta aromatična začinska i lekovita biljka. Bere se nadzemni vršni deo stabljike u cvetu dužine 25 do 30 cm od jula do oktobra. Slična je majčinoj dušici, ali uvek je visine do 50 cm. U nadzemnim delovima aktivne materije su: etarsko ulje koje sadrži 40% fenola (timola i karvakrola).
Koristi se u kulinarstvu, za začine, u jela sa paradajzom, prirodan je konzervans. Osušeno lišće sa cvetićima samelje se u najfiniji prah ili se krupnije usitni, stavlja se u peciva, jela od divljači i druge pikantne specijalitete slanog ukusa.

Lekovita svojstva: jačanje organizma, poboljšava probavu, protiv proliva, olakšava disanje.




VRBOLIKA, noćurak (Chamaenerium angustifolium L., sinonim Epilobium angustifolium) – višegodišnja je zeljasta biljka čije stablo raste do 1,5 m visine. Raste uz rubove šuma, proplanaka i krčevina, livadama, kraj seoskih puteva, kao korov po poljima i dr. Hranljiva je, lekovita i medonosna. Listovi su uski, naizmenični, slični vrbovim. Pri vrhu stabljike nalazi se klasasta cvast sa cvetovima ljubičasto purpurne boje. Berba vrbolike počinje u martu ili aprilu, kada se ubiru mladi listovi i izdanci zajedno sa korenom. Listovi i koren sadrže 10-20% tanina, do 380 mg askorbinske kiseiline, karotina, šećera, pektinskih materija i alkaloida. Nadzemni deo biljke do cvetanja sadrži do 20% belančevina, soli kalcijuma, fosfora, kobalta i sluzi. Za jelo se koriste sočni vršci mladih biljaka i listovi u obliku salata, ukusnog variva ili pomešano sa drugim biljkama (vrbolika + mladi listovi koprive). Od podanka vrbolike priprema se hlebno brašno (jer sadrži skrob i šećer).